Атина: плакати зову на улични плес
Од нашег дописника
Атина – Изрека каже да се игром разгоне бриге и незадовољство. Можда је зато на улицама Атине све више играча, такозваних свингера и тангероса. Окупљају се на трговима да би се уз звуке музике препустили расположењу – другачијем од тешке свакодневице.
„Садашња економска криза допринела је популарности свинга међу Грцима, иако је тај амерички плес сасвим другачији од уобичајених плесова овог поднебља”, каже инструкторка плеса Амалија Пападопулу. Она додаје да су аматериски скупови и такмичења бесплатни, па се људи у све већем броју окупљају на градским трговима да би плесали, заборавили проблеме свакодневнице.
У плесним школама, које су последњих година постале популарне у Грчкој, неретко се истиче да је донедавно курсеве похађало само по неколико ученика. Данас је одзив другачији – далеко бројнији.
Јосефина Јанакопулу, руководилац једне од водећих плесних школа Атине каже, примера ради, да је пре неких пет година мало ко у Грчкој знао за свинг. При том хвали овај плес у ритму џеза и бип-бопа или рокен-рола. Каже да он подстиче оптимизам и добро расположење међу плесним паровима. Јосефина Јанакопулу такође се присећа да је до недавно давала часове за највише осам ученика. Данас је посећују десетине плесача који желе да играју у ритму ове музике.
У атинским школама плеса повлаче се паралеле између раста популарности свинга, својевремено у Америци и данас у Грчкој. Појава свинга у САД, наиме, поклапа се са тешким временима у Америци, попут „Велике депресије”, односно економске кризе тридесетих година прошлог века, али и са перидом трајања Другог светског рата. Атињани из ових чињеница извлаче закључак да је ситуација у којој се нација обрела један од разлога што све више Грка тражи разбибригу у плесном ритму.
Од пре неколико година, у Атини нагло расте број клубова у којима се игра танго. Истовремено, све је више градских тргова на којим се једном недељно окупљају „тангероси“.
У историјском центру Атине, у близини Монастиракија, на пример, страни туристи са интересовањем посматрају плесне скупове. Међу њима има такође љубитељаtанга, а неки од њих су изјавили да су се претходно информисали преко интернета где се и када се у граду одржавају милонге – скупови на којима се игра танго.
Иначе, туриста је све више. Само у јуну, доходак од ове гране привреде увећао се за 21 одсто и износио је до тог датума 1,59 милијарди евра. Постаје све извесније да би очекивања угоститеља могла да се испуне и да ће ова година постати најуспешнија у туристичкој епохи.
Очекивања Грка су да би целокупна привреда могла да живне, захваљујући туризму. Тако министар финансија Јанис Стурнарас каже „уколико пораст броја туриста буде забележен и у септембру, могло би се догодити да укупни привредни показатељи постану бољи, да се смањи рецесија.“
Угоститељи и туроператори, наравно, задовољно трљају руке. Да ли ће на крају туристичке сезоне и даље бити задовољни, могло би да зависи – од пореске управе. Грчка влада је, наиме, недавно саопштила да су власници туристичких објеката, пре свега оних на острвима, највеће неплатише пореза. Под притиском европских поверилаца, влада намерава да се разрачуна са том појавом.
Наводно, на острвима Аморгос, Пакси и Сими не постоји ниједан ресторан или клуб који није покушао да избегне плаћање пореза. Слично је на Санторинију где се број пореских дужника међу угоститељима процењује на 96 одсто. На Евији, Родосу, Миконосу и на Криту регистровано је више од 80 процената „неплатиша“. Ситуација је нешто боља на копну. У Атини и околини, на пример, „само” половина обвезника избегава да плати порез.
Атина – Изрека каже да се игром разгоне бриге и незадовољство. Можда је зато на улицама Атине све више играча, такозваних свингера и тангероса. Окупљају се на трговима да би се уз звуке музике препустили расположењу – другачијем од тешке свакодневице.
„Садашња економска криза допринела је популарности свинга међу Грцима, иако је тај амерички плес сасвим другачији од уобичајених плесова овог поднебља”, каже инструкторка плеса Амалија Пападопулу. Она додаје да су аматериски скупови и такмичења бесплатни, па се људи у све већем броју окупљају на градским трговима да би плесали, заборавили проблеме свакодневнице.
У плесним школама, које су последњих година постале популарне у Грчкој, неретко се истиче да је донедавно курсеве похађало само по неколико ученика. Данас је одзив другачији – далеко бројнији.
Јосефина Јанакопулу, руководилац једне од водећих плесних школа Атине каже, примера ради, да је пре неких пет година мало ко у Грчкој знао за свинг. При том хвали овај плес у ритму џеза и бип-бопа или рокен-рола. Каже да он подстиче оптимизам и добро расположење међу плесним паровима. Јосефина Јанакопулу такође се присећа да је до недавно давала часове за највише осам ученика. Данас је посећују десетине плесача који желе да играју у ритму ове музике.
У атинским школама плеса повлаче се паралеле између раста популарности свинга, својевремено у Америци и данас у Грчкој. Појава свинга у САД, наиме, поклапа се са тешким временима у Америци, попут „Велике депресије”, односно економске кризе тридесетих година прошлог века, али и са перидом трајања Другог светског рата. Атињани из ових чињеница извлаче закључак да је ситуација у којој се нација обрела један од разлога што све више Грка тражи разбибригу у плесном ритму.
Од пре неколико година, у Атини нагло расте број клубова у којима се игра танго. Истовремено, све је више градских тргова на којим се једном недељно окупљају „тангероси“.
У историјском центру Атине, у близини Монастиракија, на пример, страни туристи са интересовањем посматрају плесне скупове. Међу њима има такође љубитељаtанга, а неки од њих су изјавили да су се претходно информисали преко интернета где се и када се у граду одржавају милонге – скупови на којима се игра танго.
Иначе, туриста је све више. Само у јуну, доходак од ове гране привреде увећао се за 21 одсто и износио је до тог датума 1,59 милијарди евра. Постаје све извесније да би очекивања угоститеља могла да се испуне и да ће ова година постати најуспешнија у туристичкој епохи.
Очекивања Грка су да би целокупна привреда могла да живне, захваљујући туризму. Тако министар финансија Јанис Стурнарас каже „уколико пораст броја туриста буде забележен и у септембру, могло би се догодити да укупни привредни показатељи постану бољи, да се смањи рецесија.“
Угоститељи и туроператори, наравно, задовољно трљају руке. Да ли ће на крају туристичке сезоне и даље бити задовољни, могло би да зависи – од пореске управе. Грчка влада је, наиме, недавно саопштила да су власници туристичких објеката, пре свега оних на острвима, највеће неплатише пореза. Под притиском европских поверилаца, влада намерава да се разрачуна са том појавом.
Наводно, на острвима Аморгос, Пакси и Сими не постоји ниједан ресторан или клуб који није покушао да избегне плаћање пореза. Слично је на Санторинију где се број пореских дужника међу угоститељима процењује на 96 одсто. На Евији, Родосу, Миконосу и на Криту регистровано је више од 80 процената „неплатиша“. Ситуација је нешто боља на копну. У Атини и околини, на пример, „само” половина обвезника избегава да плати порез.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου