BEOGRAD - Kako bi se izborili sa krizom koja u Srbiji, na ovaj ili onaj način, traje još od 90-ih godina prošlog veka, građani Srbije su razvili korisne mehanizme preživljavanja nepoznate razvijenom delu sveta, koji krizu oseti katkad - i to tek na nekoliko godina.
Ovako se preživljava u Srbiji...
1. Čekovi
Broj građana koji nabavke plaćaju na odloženo čekovima svakodnevno raste. Za razliku od kreditnih kartica na koje se obračunavaju visoke kamate, čekovi su beskamatni, a poček se odobrava na dva-tri meseca za jeftiniju robu, do godinu dana za nameštaj i letovanja.
Broj građana koji nabavke plaćaju na odloženo čekovima svakodnevno raste. Za razliku od kreditnih kartica na koje se obračunavaju visoke kamate, čekovi su beskamatni, a poček se odobrava na dva-tri meseca za jeftiniju robu, do godinu dana za nameštaj i letovanja.
2. Moj rođak sa sela
Iako smo svake godine svedoci protesta poljoprivrednika (među kojima su protesti malinara postali konstanta), hrana koja seoska gazdinastva proizvode decenijama unazad predstavljaju znatnu olakšicu za budžet porodica koje žive u gradu. Sveže, zdravo i domaće voće i povrće, bakina turšija, džem ili slatko - to su stvari na kojima se štedi u supermarketima.
Iako smo svake godine svedoci protesta poljoprivrednika (među kojima su protesti malinara postali konstanta), hrana koja seoska gazdinastva proizvode decenijama unazad predstavljaju znatnu olakšicu za budžet porodica koje žive u gradu. Sveže, zdravo i domaće voće i povrće, bakina turšija, džem ili slatko - to su stvari na kojima se štedi u supermarketima.
3. Bogovski obroci u sezoni slava
Paradoks: Srbija je zemlja u kojoj je kriza normalna stvar, ali istovremeno nije normalno da se ta kriza primeti u kući tradicionalnog domaćina, koji za porodičnu slavu potroši i do dve plate. S tim u vezi, oni koji imaju veliki broj rođaka i prjatelja koji prate tradiciju, ne mogu patiti i ostati gladni u “sezoni slava”, koja počinje od sredine oktobra i završava se tek posle Božića.
Paradoks: Srbija je zemlja u kojoj je kriza normalna stvar, ali istovremeno nije normalno da se ta kriza primeti u kući tradicionalnog domaćina, koji za porodičnu slavu potroši i do dve plate. S tim u vezi, oni koji imaju veliki broj rođaka i prjatelja koji prate tradiciju, ne mogu patiti i ostati gladni u “sezoni slava”, koja počinje od sredine oktobra i završava se tek posle Božića.
4. Mit o lakom kešu u kladionici
Ovaj mehanizam ima više psihiloško nego materijalno dejstvo. Naime, nema tog posetioca kladionice koji nije čuo za nekoga ko već godinama živi od zarade u kladionici. Iako je to obično prijatelj nekog prijatelja, kod samog igrača koji čuje priču dolazi do buđenja nade u bolje sutra.
Ovaj mehanizam ima više psihiloško nego materijalno dejstvo. Naime, nema tog posetioca kladionice koji nije čuo za nekoga ko već godinama živi od zarade u kladionici. Iako je to obično prijatelj nekog prijatelja, kod samog igrača koji čuje priču dolazi do buđenja nade u bolje sutra.
5. Nasleđivanje odeće s kolena na koleno
S obzirom na to da je kriza zahvatila više od jedne generacije, odeća, pogotovo ona nešto kvalitetnije izrade koja može da izdrži duže od jedne sezone, prenosi se “sa kolena na koleno” i razmenjuje među braćom, sestrama, rođacima, kumovima... Ista priča važi i za dečja kolica, krevece, zvečke i ostalu opremu za bebe.
S obzirom na to da je kriza zahvatila više od jedne generacije, odeća, pogotovo ona nešto kvalitetnije izrade koja može da izdrži duže od jedne sezone, prenosi se “sa kolena na koleno” i razmenjuje među braćom, sestrama, rođacima, kumovima... Ista priča važi i za dečja kolica, krevece, zvečke i ostalu opremu za bebe.
6. Pratimo akcije u supermarketima
Akcije u supermarketima koje mame potrošače popustima, redovna su meta onih koji žele da uštede neki dinar. Antologijske scene histerije oko proizvoda na akciji sa otvaranja pojedinih hipermarketa s vremena na vreme osvanu u srpskim medijima. Kako bismo ostali u korak sa ponuđenim popustima, napravljeni su i brojni sajtovi koji nas o tome obaveštavaju.
Akcije u supermarketima koje mame potrošače popustima, redovna su meta onih koji žele da uštede neki dinar. Antologijske scene histerije oko proizvoda na akciji sa otvaranja pojedinih hipermarketa s vremena na vreme osvanu u srpskim medijima. Kako bismo ostali u korak sa ponuđenim popustima, napravljeni su i brojni sajtovi koji nas o tome obaveštavaju.
7. Stric iz Amerike kao 13. plata
Samo tokom prošle godine dijaspora je u Srbiju “ulila” gotovo tri milijarde evra. Kada se ova suma, koja je 10 odsto BDP u 2012, podeli na sve stanovnike Srbije, ispada da je svako od nas uspeo da „zaradi” skoro još jednu prosečnu platu - 384,1 evro. Zbog toga izjava “moj stric živi u Americi” ima magično dejstvo.
Samo tokom prošle godine dijaspora je u Srbiju “ulila” gotovo tri milijarde evra. Kada se ova suma, koja je 10 odsto BDP u 2012, podeli na sve stanovnike Srbije, ispada da je svako od nas uspeo da „zaradi” skoro još jednu prosečnu platu - 384,1 evro. Zbog toga izjava “moj stric živi u Americi” ima magično dejstvo.
8. Kredit rešava problem
Svaki građanin Srbije se u proseku zadužio za nešto više od 700 eura, a taj iznos je duplo veći nego pre sedam godina (kada je kriza evrozone počela). Kada se uzme u obzir i to da građanin može biti žirant, a da to ne utiče na njegovu kreditnu sposobnost (odnosno, možete vraćati tuđe dugove i zaduživati se iznova) - krediti postaju legitimno sredstvo za preživljavanje - iako na kraju platimo skoro duplo skuplje.
Svaki građanin Srbije se u proseku zadužio za nešto više od 700 eura, a taj iznos je duplo veći nego pre sedam godina (kada je kriza evrozone počela). Kada se uzme u obzir i to da građanin može biti žirant, a da to ne utiče na njegovu kreditnu sposobnost (odnosno, možete vraćati tuđe dugove i zaduživati se iznova) - krediti postaju legitimno sredstvo za preživljavanje - iako na kraju platimo skoro duplo skuplje.
9. Pozajmice od roditelja
Poznato je da u Srbiji deca kasno odlaze od roditelja, ali i posle odlaska, kada se novčanik sredinom meseca znatno stanji, i oni samostalni često svrate do roditelja da pozajme koji dinar do sledeće plate. Brižni roditelji tako pomažu čak i svoju 40-godišnju decu, iako je čest slučaj da taj dug ne bude vraćen.
Poznato je da u Srbiji deca kasno odlaze od roditelja, ali i posle odlaska, kada se novčanik sredinom meseca znatno stanji, i oni samostalni često svrate do roditelja da pozajme koji dinar do sledeće plate. Brižni roditelji tako pomažu čak i svoju 40-godišnju decu, iako je čest slučaj da taj dug ne bude vraćen.
10. Ne idemo na letovanje i zimovanje
Prošle godine 71,4 odsto građana Srbije nije bilo na letovanju, a 94 odsto na zimovanju. Rezanje troškova odricanjem od odmora verovatno je i najbezbolniji način da se uštedi novac. Ako se uzme u obzir da pored cene aranžmana treba dodati još 200 do 300 evra na opremu koja nam je neophodna na odmoru (kupaći kostimi, skije...), ušteda koja se ostvaruje nije zanemarljiva. Alternativa - treba obići rođaka sa sela
Prošle godine 71,4 odsto građana Srbije nije bilo na letovanju, a 94 odsto na zimovanju. Rezanje troškova odricanjem od odmora verovatno je i najbezbolniji način da se uštedi novac. Ako se uzme u obzir da pored cene aranžmana treba dodati još 200 do 300 evra na opremu koja nam je neophodna na odmoru (kupaći kostimi, skije...), ušteda koja se ostvaruje nije zanemarljiva. Alternativa - treba obići rođaka sa sela
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου