Према коверти и ценовници

Београд (Фото: www.javolimsrbiju.rs)

Београд – Велики град, али скуп. Тако је и у Србији. Живот је најпапренији у главном граду, који је рекордер по ценама хране, пића, изнајмљивања станова, висини комуналних и трошкова превоза, али и свих осталих производа и услуга. Преживети у престоници Србије са просеком од 44.000 динара постала је ствар довијања и сналажења, позајмљивања и враћања. Иза Београда по скупом животу остају Ниш, Нови Сад, Крагујевац, а следе остали градови у земљи.
Колико је скупо живети у Београду, посебно са тренутним зарадама, показало је и прошлогодишње истраживање економиста, према коме је српска престоница све ближа Њујорку. “Великој јабуци” се примакао Београд – по ценама. Српска престоница је на листи од 131 града света по трошковима живота “заслужила” високо 86. место. Сви градови света поредили су се са Њујорком, који је на врху ове листе.
И док се српски просек у већим градовима потроши за десетак дана, 44.000 динара је право богатство у мањим срединама. Запослене у варошицама са просечном ковертом називају срећницима, јер их је врло мало. Завиде им комшије, међу којима има много са зарадом од 10.000 до 15.000 динара.
„Радим код приватника за 16.000 динара“, прича Милена С. из Димитровграда. “ Није довољно, али се не жалим. У граду, где је наћи и задржати било какав посао права лутрија, не могу да кукам. Вајдица је и таква плата. Само да стиже редовно. Код нас добро зарађују једино они у државним службама – комуналци, железничари, општинари, електричари… Осталима је преостало да чекају и да се надају.“
У српској метрополи, међутим, од 44.000 динара готово половина оде породици на силне рачуне. Трошкови превоза узму барем 6.000 динара, комуналије за стан од 60 квадрата прелазе 8.000, а сваког месеца пристижу и рачуни за телефон, струју, интернет… Уз издатке за најмлађе, цех се баш нагомила.
„Сваки излазак из куће у Београду кошта „, прича Београђанин Стеван В. „Мојој породици само на најосновније рачуне оде месечно бар 15.000 динара, не рачунајући вртић који сада стаје око 8.000 динара. Супруга и ја зарађујемо око 70.000 динара, али нама више од пола оде на месечне трошкове.“
Према оцени потрошачких организација, живот у великим градовима дефинитивно је скупљи због већих трошкова живота.
„Стандард грађана у већим срединама сигурно је виши неко стандард грађана у малим срединама, али су већи и месечни рачуни и трошкови за плаћање комуналија, енергената, превоза, хране“, каже Вера Вида, председница Центра за потрошаче Србије ЦЕПС.
„То може да се види и из просека плата. Просечна плата износила је 44.394 динара, око 400 евра, а само је неколико градова имало плате изнад тог просека, Београд, Нови Сад, Панчево, Крагујевац.“
Вида напомиње да је у мањим срединама више грађана остало без посла, тако да се ни не може говорити о неком стандарду, већ о пуком преживљавању. У великом срединама, додаје она, ако сте изгубили посао ви можете да нађете неки други, док је то у малим срединама немогућа мисија.
Код цена хране слика је прилично шаролика. Чак и у продавницама исте трговинске куће цене се разликују од града до града, а постало је уобичајено и да се у истом месту прилагођавају – локацији радње. Трговци су се потрудили да џепу најближих комшија прилагоде асортиман, али и – цене. У деловима престонице у којима живе имућнији грађани производи су – скупљи.
У Пироту, Нишу или Краљеву цене свежег меса изједначене су са оним у престоници. Чајну кобасицу или стишњену шунку, међутим, најповољније је пазарити у Суботици, а најскупље у Београду, Бору и Крагујевцу. Истовремено, у тим градовима најскупља је кафа, а 200 грама млевене кошта до 230 динара. Црни напитак убедљиво је најповољније купити у Нишу и Новом Пазару, где ваља издвојити готово упола мање пара. Литар млека најмање плаћају становници Новог Пазара, свега 50 до 70 динара, а највише Београда, Ваљева и Пирота, где треба платити и 125 динара.
Ћевапи у Новом Пазару
Што се хране тиче, Нови Пазар је, без сумње, један од најјефтинијих градова у Србији: порција ћевапа од 10 комада, који су главно јело у овом крају, кошта од 300 до 350 динара. Овде се у уместо “чајне”, пазари “суџук”, чија је цена 550, а телеће месо без костију стаје до 900 динара. Када је гардероба у питању, у Новом Пазару доминирају овдашњи џинс и текстил увезен из Турске. Најбоље је пазарити на робној пијаци и у бројним бутицима близу ње, где, примера ради, најлошије фармерице могу да се купе и за пет евра, нешто боље за осам евра, а добре за 15 евра. Кошуље се на пијаци и бутицима крећу од 10 до 15 евра, кожне јакне из Турске од 30 до 200 евра.