Поред тога све већи број грађана осежа да се њихов глас у ЕУ уопште не узима у обзир, пише ЕурАктив. Број грађана који верују руководећим структурама ЕУ износи свега 29%. Још мање симпатије имају анкетирани за сопствене структуре власти.
Слична расположења према Евробарометру бележе се и код европљана у оцени будућности јединствене Европе. при томе у мрачним бојама будућност ЕУ виде не само, рецимо, Грци и Португалци, већ и Чеси – 56%, Британци – 54%, Французи – 52%. Па и у напредној Немачкој број песимиста поводм будућности ЕУ износи 39%. У принципу, сматра шеф одељења за стратешке оцене Центра за ситуациону анализу Руске академије наука Сергеј Уткин, то је објашњиво.
Да, постоји разочарање и постоји извесна депресија. Али мислим да ако покушате да у том зачараном кругу тражите узрок, онда као такав треба назвати економско стање. то је делимично цикличан процес, ако хоћете он лични на талас. Како би се изашло из круга стагнације, потребно је у великој мери једноставно сачекати. Тада ће се и оцене највероватније променити. Али јасно је да у контексту предстојећих избора за Европски парламент нема могућности да се много чека. И исте те депресивне ноте ће се одразити на изборе већ сада. А шта ће бити касније, то је већ друго питање.
Низ аналитичара, међу њима професор Берлинског универзитета Хумболдт Волфганг Меркел једним од битниз разлога све мањег поверења грађана према ЕУ сматра недовољну демократичност његових руководећих структура.
Сва овлашћења која ми предајемо ЕУ, рекао је професор на недавном симпозијуму у Минхену, демократски су тамо слабије поткрепљена него у националним државама. Данас нема правих европских странака, нема правог парламента који би омогућио исту такву подршку становништва као у земљама чланицама ЕУ. А одлуке које се доносе на разним нивоима нису увек разумљиве чак ни експертима.
Како сматра оснивач међународне компаније Роланд Бергер Стратеџи Консултантс са седиштем у Минхену, професор Роланд Бергер кога цитира немачки Франкфуртер Алгемајне Цајтунг, актуалан криза поверења према ЕУ није у губитку привлачности европске идеје, већ у њеном оваплоћењу у живот. Између осталог да ли слична научна констатација може да подигне расположење грађана на предстојећим изборима за Европски парламент 2014. тешко је рећи.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου